Osuđen na smrt: Šoko Asahara

Počeli su kao tiha grupa ljudi zainteresovanih za meditaciju i jogu, da bi na kraju postali „kult sudnjeg dana“ koji je izvršio najveći teroristički napad u japanskoj istoriji, podmetanjem naprava koje su 20. marta 1995, u pet vozova tokijske podzemne železnice, ispustile gas sarin. Poginulo je 12 putnika a više od pet hiljada ljudi je posle toga imalo ozbiljne zdravstvene probleme.

Bio je to vrhunac i u isto vreme i početak kraja sekte Aum Šinrikjo (Vera istine) i njenog vođe Šoko Asahare, koja je u tom momentu imala 9.000 članova u Japanu i čak 40.000 širom sveta. Osnovana je 1986, prvo se bavila samo jogom, a potom je, pozajmljujući iz mnogih religija, iz hinduizma i budizma ponajviše, postala agresivan kult disciplinovanih sledbenika koji su slepo verovali vođi, uvereni da im njegove poruke – prilično konfuzne i nerazumljive iz današnje perspektive – daju nekakvo životno usmerenje u okolnostima kada je, početkom 90-ih, u Japanu pukao prenaduvani mehur prosperiteta i nacija, prvi od početka svoje posleratne fascinantne obnove, ušla u period suštinskih nedoumica oko toga šta joj donosi budućnost.

Asahara je rečito govorio o manjku sreće kao problemu koji proizlazi iz međuljudskih odnosa, o potrebi „pozitivnog razmišljanja“, u „duhovnom napretku“, o krajnjem spasenju od katastrofe koja predstoji (tvrdio je i da je putovao u budućnost u kojoj je – 2006. – razgovarao sa preživelima iz trećeg svetskog rata). Uz efektnu propagandu, Aum Šinrikjo je veoma brzo postao najveća od mnoštva „novih religija“ koje krajem osamdesetih i početkom devedesetih u Japanu prosto cvetaju, kao nakaradni izdanci iz tradicionalnog budizma i šintoizma kojima je istovremeno privrženo 80 odsto Japanaca.

Kontroverze oko Aum Šinrikjoa su počele još krajem osamdesetih vestima o prisilnom regrutovanju sledbenika, sprečavanju onih koji su se predomislili da napuste kult, a veliki publicitet je 1989. izazvalo njihovo sporenje sa jednim advokatom koji im je pretio tužbom čiji bi ishod mogao da finansijski uništi celu organizaciju. Taj advokat je, zajedno sa ženom i decom, potom nestao, da bi tek 1995. bilo utvrđeno da su svi poubijani.

Napad na tokijsku železnicu je izveden da bi se predupredila planirana policijska racija na sedišta kulta, pošto su pre toga pribavljene informacije da je nabavio velike količine oružja, bojnih otrova i opasnih virusa za biološki rat. (Jedna ekipa Aum Šinrikjoa je posetila čak i Muzej Nikole Tesle u Beogradu, gde je navodno proučavala spise i skice njegovog tajnog oružja).

U opsežnoj akciji svi organizatori napada su pohvatani – Asahara među poslednjima. Ukupno 12 njih je, posle osmogodišnjeg sudskog procesa, osuđeno na smrt. Najstroža kazna Asahari, prema nekim izveštajima, danas sasvim poremećenog uma, konačno pravosnažna postala je tek prošle godine – ali datum izlaska pod vešala još nije određen.

Sekta nije međutim sasvim ugašena. Promenila je ime – sada se zove Alef, a članstvo je opalo na oko 1.650 pripadnika, od kojih 650 živi u posebnim komunama.

U Japanu, prema policijskoj evidenciji, danas je aktivno oko 2.000 „novih religija“ koje propovedaju različite, ponekad i sasvim bizarne prečice do opšteg spasenja od nadolazeće i, sudeći po njihovim vođama, sasvim izvesne apokalipse.

Tekst prenet sa sajta Politike (www.politika.rs)