Sekte su u Srbiji stvarnost, ali na žalost, država ne posvećuje dovoljnu pažnju rešavanju ovog često zlokobnog udruživanja. Stav „to se događa tamo negde i nekome drugom“ i nedovoljna edukacija, kako nadležnih u policiji, tužilaštvu, sudu, tako i kompletne populacije, utire put za bujanje ovakvog vida društvene patologije.

Zakon o sektama ne postoji, institucije vlasti o ovom problemu nemaju mišljenje, niti izgrađen stav. A svakim danom, sve više smo svedoci da sekte i te kako delaju na našim prostorima, čak i u sferi politike i bezbednosnih institucija, ugrožavajući i čitave porodice, pljačkajući narod, uzimajući mlade živote.

Glavni inspektor MUP Srbije i poznavalac rada sekti Zoran Luković, za “Reviju92” objašnjava problem ekspanzije ove pojave na našim prostorima:

- Da li se ministsrtva finansija ili rada pitaju kako se državi plaćaju dažbine i odakle novac kod „multilevel sistema“ (MLM), koji je sve prisutniji u Srbiji i koji se svuda u svetu svrstavaju u komercijalne kultove – kaže Luković. – Razgranali su se po našoj zemlji i koriste slabosti ljudi. Koriste pre svega, sve veću nezaposlenost i nezadovoljstvo naroda.

Kao da niko ne razmišlja o tome ko su te piramidalne distributerske firme, koje se reklamiraju po medijima i koje drže promocije na „visokom nivou“. Vrbuju nezadovoljne ljude, nudeći im navodno, posao, visoke zarade, zadovoljstvo i sreću.

Luković smatra da nadležni, pre svega Ministarstva treba više da se pozabave ovim problemom, jer je talas neopaganizma u Srbiji, koji nas poslednjih godina zapljuskuje, sve veći i opasniji. Sekte vrbuju sve generacije pa i decu, kako one s nižim stepenom obrazovanja, tako i intelektualce. Ne biraju i nemaju obzira ni prema kome.

- Glavni uzrok tome je što veru doživljavamo na magijski način i svako ko se predstavlja kao guru, vođa, vidovnjak i mag, bude vrlo brzo prihvaćen od naroda. A narod u Srbiji je psihološki uzdrman i u stanju je da potroši i poslednju paru, proda njivu ili kuću, automobil, sve što ima, samo da čuje desetak reči od nekog samozvanog duhovnog vođe. To je zato što mu je duhovna glad veća od fizičke, a nadrilekari i razni gurui, psihički urušeno stanje stanovništva, koriste da bi, profitirali. Znači, iako su se sekte smatrale za verske zajednice koje zloupotrebljavaju zvaničnu religiju, treba da znamo da su se one danas, u skladu sa zahtevima novog vremena, komercijalizovale i postale profitabilne organizacije, koje većinom svoje članove, preko Interneta ili direktno, kroz meditaciju, uče kako da postanu “lepši, srećniji i bogatiji”. A u stvari, upropaste kako njih same, tako i njihove porodice.

U Srbiji deluju „moderne sekte“

Naš sagovornik, objašnjava da danas u Srbiji deluju „moderne sekte“, kod kojih je samo delom u pitanju verski, a većim delom rad koji se bazira na nadripsihološkim i nadripsihijatrijskim terapijama.

Naš sagovornik, objašnjava da danas u Srbiji deluju „moderne sekte“, kod kojih je samo delom u pitanju verski, a većim delom rad koji se bazira na nadripsihološkim i nadripsihijatrijskim terapijama.

Tačnije, sve se čini kako bi se neko mentalno destabilizovao, finansijski potpuno iscrpio, izolovao od porodice i društva, postao asocijalan, ugrozio zdravstveno i psihički i ako je moguće, u celu priču i propast, uvukao u sektaške redove i – decu – nabraja Luković.

I dok se u zemljama Evropske Unije već gotovo dve decenije vodi borba protiv pogubnog delovanja sekti, kako verskih, tako sve više ovih novih „komercijalnih“, kod nas se tom problemu ne pridaje veliki značaj. Na upozorenja stručnjaka da je Srbija najugroženija od svih zemalja u tranziciji, jer je broj članova i simpatizera sekti preko milion još nema državnog odgovora.

Koliko je Srbija, zaista, pogodno tle za „lovce na ljudske duše“, govore podaci nedeljnika “Vojska”, koji navode istraživanje da je od 1945. do 1980. godine, na tlu tadašnje SFRJ, delovalo šest sekti, a da je 1996. na prostorima SRJ registrovano čak 64.

Analitičari tvrde da u ilegali deluje bar još pet puta više ovakvih organizacija, koje su u Srbiju stigle iz Amerike i Zapadne Evrope.

Najviše ih je u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, odnosno Beogradu, među kojima su, pored „modernih“ i dalje, najprisutnije satanističke sekte.

U Beogradu postoji Centar za antroploške studije (CAS), sastavljen od vrhunskih stručnjaka, lekara, pravnika, sociologa, koji se bave sektama. CAS je punopravni član Evropske federacije centara za istraživanje i informisanje o sektama (FECRIS) i žrtvama sekti, kao i njihovim porodicama i deci, pruža savetodavnu, medicinsku, psihološku, pravnu i drugu pomoć.

Nema podataka o delovanju sekti u Srbiji

Andrej Protić, sekretar CAS, za “Reviju92” kaže da tačnih podataka o tome koliko sekti deluje na prostorima Srbije nema. Ali, da ih je sigurno stotinak, koje u svojim redovima broje oko pola miliona članova. Taj broj, pomnožen sa tri, odnosno sa članovima njihovih porodica, premašuje cifru od milion i po stanovnika, a svi su žrtve nekog sektaškog delovanja.

Većina sekti u Srbiji, u stvari se krije iza imena neke verske zajednice, nevladine organizacije ili udruž enja građana – objašnjava Protić. – Zbog toga im je i teško ući u trag i razotkriti ih. Ipak, mi u CAS, koji se bavimo ovim probelmom dugi niz godina, sposobni smo da ih prepoznamo. Već pri prvom kontaktu ili susretu.

Protić kaže da postojeći Zakon o crkvama i verskim zajednicama koji je usvojen pre dve godine, ne priznaje netradicionalne verske zajednice. Ipak, neke od njih su uredno registrovane kod nadležnih službi javne uprave.

Tipičan primer su Jehovini svedoci, koji su kod javne uprave registrovani kao verska zajednica. Najbrojniji su na našimprostorima i kao i svuda u svetu, u svoje redove vrbuju sve više mladih ljudi i dece. Niko ih ne dira, ne proverava i procesuira iako se zna da je njihovo delovanje opasno. Čak, svake godine, organizuju svoje kongrese u Beogradu, koji su propraćeni velikom medijskom propagandom, a prisustvuju im i ljudi iz raznih društvenih sfera, pa i politike – kaž e Protić.

Žrtvovanje deteta, najveći dar sotoni

Naš sagovornik dodaje da je CAS-u poznato i delovanje više satanističkih sekti u Srbiji, čiji članovi, uz uputstva vođe, skrnave grobove (poput slučaja na groblju u Staparima), izvode obrede na grobljima. Nisu isključena samoubistva pa čak ni ubistva.

Žrtvovanje deteta, naročito nerođenog, smatra se najvećim darom sotoni – objašnjava Protić. – Upravo zato što je nevino i čisto i prema bož jem zakonu bezgrešno, smatra se najpoželjnijim. Nije ni čudo što onda, satanističke vođe, svoje vernike navode na seksualne odnose, pobačaje, a sve više i na protituciju, homoseksualizam, kanibalizam…

Žrtve su sve mlađe. Decu, sektaši otimaju ili vrbuju kako na ulici, po danu, u školskom dvorištu.

Svedoci smo da u svetu, pa i u Srbiji, nestaju deca. Mnoge destruktivne sekte, pre svih satanisti otimaju decu, pa ih prinose kao žrtvu svojim bogovima. U SAD na Dan veštica, policija upozorava roditelje da čuvaju decu, jer tog dana, nestane mnogo mališana.

U Srbiji pak, zbog verskih rituala sumnjamo, nestane godišnje desetak dece. Konkretno, postoje velike sumnje da je pre nekoliko godina, jedna satanistička organizacija, koja je delovala na Bežanijskoj kosi, u Beogradu, kidnapovala i ubijala decu Roma, koje je prinosila Sotoni na oltar. Po završenom obredu, njihova tela su noću, krišom, zakopavana. Sumnje su se još više pojačale, kada je po nalogu gradskih vlasti, taj deo zemljišta koji nije bio groblje – prekopan i kada su nađene kosti – priča Protić.

Ubistvo četvorogodišnjeg Luke Opačića

Nezapamćen zločin u Novim Banovcima prošlog leta, odnosno svirepo ubistvo četvorogodišnjeg Luke Opačića i njegovog ujaka Vasilija Trbovića, šokiralo je Srbiju, ali i podelilo stručnjake u oblasti sekti i pravosuđa.

Iako su stručnjaci koji se bave sektama od početka tvrdili da je ubistvo urađeno po ugledu na satanističke rituale, dotle nadležni, počev od policije, tužilaštva do suda, nisu hteli da poveruju u tu priču – obajšnjava advokat Miroslav Vasić, takođe jedan od članova grupe koja se u Srbiji bori protiv delovanja sekti. – Danijel Jakupek, koji je umorio nevinog čoveka pa i dete, bio je satanista.

Utvrđeno je da su njegova soba i podrum bili ofarbani u crno, policija je našla obilje satanističke literature u njegovoj kući, kao i druge materijalne dokaz e koje potvrđuju njegovo sektaško delovanje. Ipak, na kraju se dogodilo da nadležni nisu hteli da prihvate sve to. I, zato je Jakupek, umesto da završi u zatvoru sa maksimalnom kaznom, proglašen neuračunljivim i poslat u psihijatrijsku ustanovu na lečenje. Nije međutim, samo “slučaj Jakupek”, jedini.

Slična stvar dogodila se i tokom suđenja devojčicama Mariji i Nataši, za koje je na sudu rečeno da su, pod delovanjem sekte i vudu magije, brutalno usmrtile babu Kosaru, sa čak 133 uboda nožem. Ili, kada je u Aleksincu, mladić iz Slovenije, ubio devojku nož em i po glavi joj ispisao satanističke simbole. Takođe, nisu nepoznati ni slučajevi ž rtava sekti iz Belog potoka, Čačka, Vranja ili Trstenika, gde su ljudi ubijeni na monstruozan način a njihove porodice z loupotrebljene i izmanipulisane. Iako su svi ovi slučajevi dospeli na sud i iako su mu, kao validni dokaz i, dostavljene I činjenice koje govore da iza svega toga stoje sekte, oni su odbačeni.

Ne zato što nisu značajni ili dobri, već zbog toga što u našoj državi i pravosuđu, i dalje svi misle da su takve stvari daleko od nas. Nisu ni svesni koliko su nam svima blizu i koliko smo svi, a najviše deca ugrož eni. Moramo se shvatiti da treba da reagujemopreventivno, a ne tek kad se dogode grozne stvari. Tada je kasno – kaže Vasić.

Delovi teksta preuzeeti iz Revije 92