Осуђен на смрт: Шоко Асахара

Почели су као тиха група људи заинтересованих за медитацију и јогу, да би на крају постали „култ судњег дана“ који је извршио највећи терористички напад у јапанској историји, подметањем направа које су 20. марта 1995, у пет возова токијске подземне железнице, испустиле гас сарин. Погинуло је 12 путника а више од пет хиљада људи је после тога имало озбиљне здравствене проблеме.

Био је то врхунац и у исто време и почетак краја секте Аум Шинрикјо  (Вера истине) и њеног вође Шоко Асахаре, која је у том моменту имала 9.000 чланова у Јапану и чак 40.000 широм света. Основана је 1986, прво се бавила само јогом, а потом је, позајмљујући из многих религија, из хиндуизма и будизма понајвише, постала агресиван култ дисциплинованих следбеника који су слепо веровали вођи, уверени да им његове поруке – прилично конфузне и неразумљиве из данашње перспективе – дају некакво животно усмерење у околностима када је, почетком 90-их, у Јапану пукао пренадувани мехур просперитета и нација, први од почетка своје послератне фасцинантне обнове, ушла у период суштинских недоумица око тога шта јој доноси будућност.

Асахара је речито говорио о мањку среће као проблему који произлази из међуљудских односа, о потреби „позитивног размишљања“, у „духовном напретку“, о крајњем спасењу од катастрофе која предстоји (тврдио је и да је путовао у будућност у којој је – 2006. – разговарао са преживелима из трећег светског рата). Уз ефектну пропаганду, Аум Шинрикјо је веома брзо постао највећа од мноштва „нових религија“ које крајем осамдесетих и почетком деведесетих у Јапану просто цветају, као накарадни изданци из традиционалног будизма и шинтоизма којима је истовремено привржено 80 одсто Јапанаца.

Контроверзе око Аум Шинрикјоа су почеле још крајем осамдесетих вестима о присилном регрутовању следбеника, спречавању оних који су се предомислили да напусте култ, а велики публицитет је 1989. изазвало њихово спорење са једним адвокатом који им је претио тужбом чији би исход могао да финансијски уништи целу организацију. Тај адвокат је, заједно са женом и децом, потом нестао, да би тек 1995. било утврђено да су сви поубијани.

Напад на токијску железницу је изведен да би се предупредила планирана полицијска рација на седишта култа, пошто су пре тога прибављене информације да је набавио велике количине оружја, бојних отрова и опасних вируса за биолошки рат. (Једна екипа Аум Шинрикјоа је посетила чак и Музеј Николе Тесле у Београду, где је наводно проучавала списе и скице његовог тајног оружја).

У опсежној акцији сви организатори напада су похватани – Асахара међу последњима. Укупно 12 њих је, после осмогодишњег судског процеса, осуђено на смрт. Најстрожа казна Асахари, према неким извештајима, данас сасвим поремећеног ума,  коначно правоснажна постала је тек прошле године – али датум изласка под вешала још није одређен.

Секта није међутим сасвим  угашена. Променила је име – сада се зове Алеф, а чланство је опало на око 1.650 припадника, од којих 650 живи у посебним комунама.

У Јапану, према полицијској евиденцији, данас је активно око 2.000 „нових религија“ које проповедају  различите, понекад и сасвим бизарне пречице до општег спасења од надолазеће и, судећи по њиховим вођама, сасвим извесне апокалипсе.

Текст пренет са сајта Политике (www.politika.rs)