Закон о црквама и верским заједницама, који је усвојен прошле године, не признаје нетрадиционалне верске заједнице и цркве, али социолог религије Мирко Ђорђевић тврди да су оне регистроване код органа јавне управе. Типичан пример су Јеховини сведоци, који су регистровани код органа јавне управе као верска организација.

Према том закону, постоји седам традиционалних цркви и верских заједница – оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона. То су Српска православна црква, Римокатоличка црква, Словачка евангелистичка црква, Реформаторска хришћанска црква, Евангелистичка хришћанска црква те Исламска и Јеврејска верска заједница. Нетрадиционалне верске заједнице разврставају се на деноминације и мале верске заједнице и избегава се да се оне назову сектама, јер ова реч има пејоративан карактер, тврди Мирко Ђорђевић.

Према важећем Закону о црквама и верским заједницама Србије, ниједна верска заједница не може бити регистрована ако у свом култу и ритуалу садржи поступке опасне за друштво, људску личност, права и слободе других. Такође су забрањене оне верске заједнице које се позивају на верску нетрпељивост или прихватају начела која су претња другачијем.

У Србији постоје 64 секте, које имају између 80.000 и 120.000 присталица, тврди Зоран Луковић, инспектор МУП-а, члан Европске федерације за борбу против сектног деловања. И док званична статистика МУП-а каже да секте на нашем поднебљу постоје од 1945. године, претпоставке говоре да у целој Србији делује више од 150.000 чланова секти и култова.

Луковић у књизи „Верске секте“ каже да су француски правници 1995. године, након десетогодишнјег већања, признали да не могу да дају дефиницију савремене секте. Уместо тога, они су одредили критеријуме на основу којих неку групу можемо назвати сектом. А ти критеријуми су: ментална дестабилизација, прекомерни финансијски захтеви, изоловање чланства од друштва, угрожавање физичког и психичког здравља, увлаченје деце у своје редове, изражаванје мање или више антисоцијалног става, сукобљаванје са редом и законом, значајнији правни спорови, избегавање законских обавеза, покушаји инфилтриранја у државне органе.

Сама реч „секта“ потиче од латинске речи сељуи, што значи следити, а у енциклопедијским дефиницијама секте се дефинишу као мале групе истомишљеника које су се одвојиле од матице религије у неку другу самосталну религијску групу. У односу на званичну религију, од које су се одвојиле, оне се могу груписати у псеудохришћанске, псеудохиндуистичке и далекоисточне секте, синкретистичке секте (мешавина више религија и комбинација са окултизмом и магијом) и сатанистичке секте, као и комерцијалне култове.

У псеудохришћанске секте убрајају се: евионити, гностици, монтанисти, апокрифи, аријци, несторијанци, монофизити, иконоборци, богумили, катари, староверци, баптисти, назарени, адвентисти, Јеховини сведоци, мормони, пентакосталци, креационисти и божја деца. У псеудохиндуистичке и далекоисточне секте спадају: трансцендентална медитација, карма центар, Саи баба, андрасвами, Мехер баба, Харе Кришна, Фалун Гонг. У синкретистичке секте сврставају се: розенкројцери, златна зора, масони, сведенборгијанци, илуминати, теозофска друштва, ново доба, ред источног храма, сајентологија, шинрикјо, док се под сатанистичким сектама сматрају: Сатанина црква, слободни спиритисти, Сатанина црква Енглеске, међународно удружење вештица, храм народа, бело братство, лоза Давидова, врата раја и ред соларног храма.

Основни критеријум за испуњење њихових циљева су ментална дестабилизација а затим верско преобраћење својих чланова, прекомерни финансијски захтеви и, на крају, улазак у политички врх. Овако пажљиво разрађени критеријуми деловања секти постали су кључ њиховог брзог ширења и великог успеха у стицанју моћи и огромних богатстава. Секте су усавршиле и различите технике помоћу којих придобијају своје будуће верне чланове, а то су: сугестија, хипноза, едукација, медитација, јога, одвраћанје од медицинске помоћи и примена тзв. четири К технике, која подразумева кредибилитет (поверење), кохерентност (духовна повезаност), конзистентност (постојаност) и конгруентност (сагласност).

Иако су секте сматране за верске заједнице које злоупотребљавају званичну религију, оне су се, у складу са захтевима новог времена, комерцијализовале и постале веома профитабилне организације. Они који тврде да су секте постале невладине организације које под плаштом верског ученја згрћу велики новац цитирају Лафајета Роналда Хабарда, оснивача сајентолошке цркве, који је широј јавности најпознатији по својој изјави: “ Ако човек заиста жели да заради милион долара, најбољи начин за то је да оснује своју религију“. Сајентолошка црква, основана 1950. године, за свега педесетак година постојања успела је да стекне десет милиона верника у око 120 држава света. Сајентолози у свету имају око 3.200 својих објеката, цена основног почетног курса код њих је 2.000 долара, а комплетног курса 350.000 долара.

Анализирајући хијерархију социјалних односа који постоје унутар секте, социолози религије тврде да већина чланова секти ради веома тешке послове, а при том живи строго аскетским животом, док сав сјај и богатство припада вођи. Вође неких верских секти имају криминална досијеа, а немали број њих умешан је у тешка криминална дела или у масовна убиства. Велики број секти данас издваја огроман новац за медицинска истраживанја на људском мозгу, који им се вишеструко враћа јер медицинска сазнања користе за масовне манипулације људима.

Текст преузет са сајта Политике www.politika.rs