Које све секте дјелују у Хрватској и како оне утјечу на нашу дјецу? То је питање које си обично постављамо тек након низа необјашњивих малољетничких самоубојстава попут задњег трагичног примјера из Старих Микановаца. Чак и у таквим случајевима, теми се приступа сензационалистички, а све се најчешће своди на експлоатацију медијски атрактивног сотонизма.

Ипак, домаћа ‘понуда’ сљедби је пуно разноврснија и готово да се по томе не разликујемо од остатка западног свијета. Тако више ни не примјећујемо када нам се путем медија сервирају лагане приче о доласку нове цхиц секте у Хрватску, понајприје кроз забавне програме комерцијалних телевизија и таблоидни тисак.

Једнако је некритичан медијски приступ сљедбама разних исцјелитеља и гуруа, којих је у Хрватској све више, па је тешко разликовати ради ли се само о непрофесионалном новинарском уратку или о плаћеном огласу.

Посебно је интернет као неконтролиран медиј потпомогао ширењу сљедби и маркетингу илегалних исцјелитеља који понајвише путем бројних форума, сада и на даљину, врбују младе сљедбенике и потпуно бесплатно промовирају своје производе.

„Ако се и посумња да је једно дијете починило самоубојство под утјецајем сотонистичке секте, то јест приоритет. Не треба их се убити 50. Једно је довољно.“

Како бисмо заштитили најрањивије чланове друштва, а то су млади, стари и болесни, ваља разазнати што је секта и на који начин дјелује. Управо смо о тој теми разговарали с Бранком Дујмић-Делцорт, предсједницом Центра за информирање о сектама и култовима (CISK) који је члан Еуропске федерације центара за истраживање и информирање о сектаризму (FEKRIS). Дујмић-Делцоурт је ангажирана и у Радном одбору за секте у Вијећу Еуропе у Страсбоургу.

Што су то секте?

Због демократских начела слободе мишљења, вјеровања и удруживања Вијеће Еуропе не препоручује етикетирање тих скупина. Уосталом, то је сложен појам. Повијесно, то су сљедбе настале различитим схваћањем религија и фрагментацијама унутар њих. Данас су то организације коју се застраниле од цивилизацијских тековина као што су знаност, едукација, религија и што је најважније, од поштивања људских права. Оног тренутка када та организирана скупина почне кршити људска права, онда их слободно можемо назвати сектом. То не значи да њени сљедбеници немају право вјеровања и удруживања, али немају право штетно дјеловати на друге људе те вршити притисак на политичке структуре и институције.

Како онда можемо разликовати секту од неке друге организације, а која можда исто тако крши људска права?

Француски закон о сектама из 2001. године каже да је модерна секта удружење засновано на тоталитаризму, без обзира има ли у суставу религијско обиљежје или не. Понашање чланова секте крши опћепризната људска права и ремети равнотежу у држави, примјерице кроз технике које штетно дјелују на психофизичко здравље особа стварањем овисности или навођењем на самоубојство. Друге методе су ментална манипулација рањивих скупина као што су малољетници, старије особе, болесници, труднице и људи с психичким потешкоћама. Посебно треба истакнути и повреде медицинских третмана кроз такозвану алтернативну медицину чији је једини прави назив илегална медицина. Ту су и лажно оглашавање, пријеваре, фалсифицирања…

Које секте су најактивније у Хрватској? Постоји ли уопће регистар секти? Како их закон гледа?

Секте које данас проматрамо као критичне групе у Хрватској не разликују се од оних у иноземству. FEKRIS прати секте путем 60 центара у 30 земаља Еуропе, Аустралије, Сједињених држава и Канаде. Пратимо њихова штетна понашања на међународној разини у кооперацији са француском MIVILUDES, белгијском CIAOSN и службама сигурности. У Хрватску су најчешће увезене из Сједињених Држава. Неке су регистриране као религија, неке као удруге грађана. Многе од њих постале су опасне криминалне организације, а заједничко им је стварање богатства, ментална манипулација над појединцем и масом те избјегавање порезних обвеза. Законски су то подручје донекле регулирале Француска и Белгија које су на темељу парламентарних анкета дефинирале око 170 критичних скупина тј. секти. Међу њима су и Сциентолошка црква, Трансцендентална медитација, Моон, Јеховини свједоци, Раел, Кабала итд. Те групације иза себе имају највећи број сљедбеника, највеће финанцијско богатство, али и највише јавних примједби или судских тужби. Еуропарламент је издао резолуцију по том питању 1995. године. Вијеће Еуропе је прије десетак година савјетовало праћење секти свим својим земљама чланицама са посебним нагласком на Централну и Источну Еуропу. Савјетује неувођење езотерије у школе, надзор неw аге центара и информирање нација о дјеловању секти, међу осталим и на психофизичко здравље човјека. Због свега постоје тенденције да се секте и култови регулирају законом на разини Еуропске уније. То је дуготрајан и комплициран поступак.

У регрутирању нових чланова секте се користе лажном логиком, лажном знаношћу или лажном религијом. Који су сегменти друштва најпријемчивији за такве манипулације?

Постоји организирани сустав лобирања на међународној разини. Они који врбују малољетнике крећу се у тим миљеима, познају малољетничке проблеме и менталитет. Малољетницима нуде наизглед конкретне одговоре на њихове проблеме и при том често указују на родитеље као извор проблема или непријатеље. Други су специјализирани за ‘лов’ на старе и болесне људе. Чак и врло стабилни људи који у сустав уђу због знатижеље поклекну пред техникама менталне манипулације, попут увођења у алфа стања или хипнозе, што за њих може имати катастрофалне посљедице.

Како ћемо разликовати секту од религије?

Људи заиста имају право вјеровати у што год хоће, но када се вјеровање почне проводити кроз манипулацију, узимање новца од сљедбеника или продају безвриједних предмета и препарата на темељу тог вјеровања, тада је то штетно. Но можда је још важније како они искориштавајући религију долазе до тих сљедбеника. Наиме, секте потенцијалним члановима никада не нуде нешто што је потпуно ново, јер је то теже прихватљиво. Нуде им мало елемената из Библије, мало из хиндуизма, понешто из здравља и медицине, али све је то крње и врло плитко. Зато је то све врло прихватљиво свим образовним слојевима и изгледа можда банално. Но цијела та манипулације је планирана и циљана како би се човјека претворило у овисника и онеспособило за доношење одлука. Он тада више не може одабрати ‘прави пут’ без гуруа или спиритуалног вође те на крају постаје његова продужена рука. Насупрот томе, религија може бити врло корисна ако се заснива на тумачењу основних моралних принципа. Оно што је за неког атеиста Конвенција о људским правима, за неке друге може бити религија. Иза религије би у начелу требали стајати образовани људи који помажу људима и не наплаћују им за помоћ 300 тисућа еура.

Свједоци смо да управо секташи врло агресивно и у свакој прилици нападају религију. Можемо ли по томе препознати члана сљедбе?

То је врло честа појава, али они нападају све што је цивилизација до сада створила попут знаности, медицине или школства. Било је пуно дискусија с антрополошког, филозофског и религијског становишта, но то се показало склиским тереном. Наиме, када за исти стол ставите антрополога, филозофа и теолога, онда испадне да сватко има право, па и секте ту нађу мјесто за себе јер су оне, примјерице, ‘обрадиле’ Библију на неки свој начин. Зато је Вијеће Еуропе препоручило да се о сектама не говори с религијског, социолошког или антрополошког становништва, већ само кроз кршења људских права, прекршаје или казнена дјела. Само из тог угла можемо имати јасну слику о сектама. За сада о томе у Хрватској говоре само медији и новинари, док држава институционално још увијек ништа не подузима. Срећом, постоји Вијеће Еуропе које ће наметнути Хрватској поштивање неких правила и прописа.

Ипак, морамо нагласити да је религија сустав којега се може напустити, док је секта често нешто друго…

Наравно, они вам кажу да можете отићи када год то пожелите, но уласком у секташку организацију, обвезујете се чувати њене тајне, а излазак је тежак. С друге стране, вјерници након обреда у џамији или катедрали у правилу би требали одлазити кућама гдје су слободни људи. Сами одлучују о избору брачног друга, пријатеља или лијечника, док секте то не допуштају.

Постоје ли у нашем окружење секте које не препознајемо? Примјерице, често су пута око практицирања илегалне медицине организиране праве сљедбе. Чини се да сљедбеници нису свјесни да су постали дијелом секте.

Управо тако! Илегална медицина данас прелази у секташку медицину, што је дијелом преобразбе која се јавила 60-их година прошлог стољећа. Све те исцјелитељске праксе из неw аге покрета за сврху имају одцјепљење појединца од свега традиционалног, било да се ради о обитељи, медицини или традиционалном школству. Нуде се нова рјешења која за сврху имају нечије богаћење. Богаћење може бити добро само ако доноси добробит цијелом друштву. Ако се ради о суставу које у оквирима пирамиде доноси материјалну корист малом броју људи науштрб појединца и обитељи, тада је то штетна секта која не може бити добра у Хрватској, а лоша у Француској или у Украјини. У тај је сустав уграђен тоталитаризам.

Је ли Хрватска плодно тло за секте? Ако гледамо експанзију илегалне медицине у посљедње вријеме, могло би се, на први поглед, закључити да јест.

Чак и повијесно, Хрватска у себи има довољно сировине за такве организације. Првенствено због тоталитарног система у којем смо живјели, склони смо тражењу готових рјешења и слијеђењу култа личности. Ту смо већ на неки начин ‘начети’. Уз то, ратне околности су пореметиле односе и вриједности у друштву. У таквој ситуацији људи траже спас, а прве им у помоћ прискоче управо секте. Но и оне се прилагоде таквим околностима па их је теже препознати, јер се у друштво инфилтрирају као хуманитарне организације уз помоћ спонзорираних старлета и звијезда схоw бусинесса. То се није догодило само у Хрватској. Тако је управо Сциентолошка црква прва похитала с пружањем психолошке помоћи Американцима након трагичног 11. рујна под именом ‘Национална ментална помоћ’ с циљем зараде и врбовања што је открила америчко Национално удружење за ментално здравље. Случај је 15. рујна 2001. објавио Саинт Петерсбоург Тимес.

На који све начин дјелују секте у нашој земљи?

Иако су у Хрватској присутне готово све праћене организације, које су се у међувремену од 170 расцијепиле на њих више од 600, присутнији је утјецај хиндуизма попут Саи Бабе, Трансценденталне медитације, Харе Крисхне и разне заводљиве технике с елементима егзотике. Гуруи више нису популарни, јер су постали злогласни, па се умјесто њих организирају разни центри који, на примјер, нуде јогу као гимнастику, што није штетно само по себи. Но у том ће вам случају бити понуђени и други ‘алтернативни’ избори попут реикија, макробиотике, трансценденталне медитације, ароматерапије, биоенергије, рада на чакрама, хипнозе, технике мудрости и самопоуздања… То је свијет који се познаје, без обзира јесу ли у сљедби или нису. Због тога француски закон не терети само групе, већ и појединце који штетно дјелују на психофизичко здравље човјека. Поготово одцјепљивањем од обитељи.

Које су онда секте присутне у нашој земљи?

Све. Имамо сотонисте, који су присутнији у католичким земљама, јер се на тај начин покушава оцрнити доминантна религија. Или због перверзних идеја храњења злом. Ту су посебно угрожени млади људи који траже одговоре на своја питања или невоље. Сциентолошка црква се не експонира превише у Хрватској, но сматрам да дјелује на овом подручју, као и у Србији, БиХ, Косову, Мађарској, Бугарској итд. Ми који то пратимо примјећујемо да су у свакој држави назочни под различитим именом па их је неупућеном грађанину теже открити. Посебно се прате њихове агенције за људска права које лансирају тужбе против свакога тко им се усуди нешто приговорити. Имају своје сљедбенике и за сада је њихово дјеловање на територију Балкана актуално, но не знамо које ће размјере њихова активност попримити. Реагират ћемо на вријеме. Имамо и Јеховине свједоке…

Они су посебно осјетљиви када их се назива сектом.

Да, код нас су регистрирани као вјерска заједница. Они, попут свих осталих, имају потпуно право тумачења своје религије. Код њих је, између осталог, познато одбијање трансфузије крви. То је став и неких других вјерских увјерења. Сваки одрастао човјек има право одлучити не примити крв, но те слободе престају када дјеловање почне штети некоме другоме. Ако се ради о осмогодишњаку с леукемијом, нема те вјере на свијету која том дјетету може забранити трансфузију крви и не дати му прилику да остане живо. Вјерска пропаганда те примјена и продаја њихове алтернативе не може замијенити став струке. То је кршење људских права и кршење права дјетета. То је нешто што мора регулирати закон. Ако родитељи допуштају да им дијете умре због вјерских правила, с правом их се може назвати сектом.

Је ли кабала секта? Како коментирате отварање кабалистичког центра у Хрватској којега су медији попратили на разини забаве и вијести из схоw бусинесса? Кабалу, наиме, у Хрватској рекламирају манекенке, модни стилисти и опћенито људи који би хтјели бити дијелом естраде.

Нити једна групација није секта док се не докаже да се секташки понаша. За Кабалу имамо и превише аргумената да би их било која озбиљна институција могла подржати. Осим оних који са њима дијеле финанцијску добит. Не чуди ме да су похитали у Хрватску управо у тренутку велике економске, политичке и моралне кризе. Преобразба жидовске традиције те алегорична и мистична интерпретација Старог завјета послужила је иницијатору Кабала покрета као средство глобалне обмане. Француска УНАДФИ наводи да је иницијатор покрета и сам контроверзна особа. Рођен под именом Феивел Грубергер, напустио је жену и седморо дјеце. 70-их година прошлог стољећа поновно се оженио и добио 2 сина насљедника. Промијенио је име у Пхилип Берг и основао ‘Центар Каббалах’ у Тел Авиву. Тај самопрозвани ‘доктор’ је основао центар и у Лос Ангелесу као и у 50 метропола диљем свијета. Тискао је неw аге верзије Кабале и силно се обогатио. Његов финанцијски империј попео се на вриједност од неколико стотина милијуна долара. Индикативно је да се бивши сљедбеници, њихове обитељи и институције жале на исте ствари, тј. на обмане и финанцијске пријеваре. УНАДФИ наводи како је у Сједињеним Државама било годишње и до 100 пријава против Кабале. 1992. године је Француска жидовска заједница упозорила на пријеваре, јер су од неких грађанима искамчили износе у вриједности и до 26 000 еура продајући им течајеве, наруквице, колекцију од 23 књиге ‘Зохар’, али и Кабала водицу.

У Тел Авиву је организиран форум антисекте гдје су жртве говориле како гуру Берг и његова супруга диргирају животима сљедбеника, одвајају их од супружника промовирајући промискуитет, те им улијевају страх пред њиховим ауторитетом. У Канади је Тхе Глобе анд Маил обзнанио како су за понуду ‘медитације и тражења самог себе’ сљедбеници одвајали и до 10% мјесечне зараде или дали кућу у залог. У Великој Британији је ББЦ2 у емисији Сwеенеy Инвестигатес приказао догађај којега је скривеном камером снимио човјек који је боловао од карцинома. Од њега су тражили 860 фунти за Кабала воду која га је требала излијечити. Назочна је била и Мадонна која је за свог гуруа изабрала Берговог сина. Секте су похарале Холлywоод а млади сањају о звјезданом животу који се врло брзо може угасити. Мадонна је још далеко од легендарне примадоне Марие Цаллас која је прије свега имала знање и била у стању пјевати без микрофона, магије и вањских ефеката. Што наивни сљедбеници траже и очекују од таквог свијета је врло упитно. Такви покрети индикативни су у вријеме предизборних кампањи. Искуство институција које се баве сектама у Еуропи говоре да су у неким земљама морали интервенирати како би спријечили покушаје неких сљедби да под своју контролу ставе и сам државни врх. Сватко има право вјеровања, али се нитко не може наметнути изнад закона и конвенције о људским правима и правима дјетета.

Ви сте особно искусили како то изгледа када се члан обитељи придружи секти?

Да, радило се о мојој мајци која је по природи врло лабилна и данас има 86 година. Врбована је у Трансценденталну медитацију након операције карцинома. Ја сам заправо на промјенама које су се догодиле у њеном животу схватила што је то секта. Што је пила? Што је јела? Кад се је враћала кући? Камо је одлазила? Колико је новаца трошила? Све је то указивало на сљедбу. Преко белгијске државне организације ЦИАОСН сам схватила како њихова унутарња структура дјелује. Страни психијатри су оцијенили технике трансценденталне медитације изузетно штетнима, поготово за младе, због чега су и забрањене у школама. Истовремено се трансцендентална медитација покушава инфилтрирати у хрватске школе. Тко су ти људи који врше ту психотерапију на људима? Кажу да је то одвикавање од стреса. Ја сам се у Бруxеллесу уписала на један течај, но то нису обичне антистресне терапије. Те технике на људима могу оставити посљедице у облику поремећаја за које нема таблета. На крају сљедбеник више не може функционирати у обитељи и друштву, већ искључиво у окружењу своје сљедбе. Постане потпуни овисник.

Што се догађа с обитељи када се њен члан прикључи сљедби?

Тада обично настану свађе. Он се полако одваја од своје рођене обитељи и прихваћа сљедбу као другу обитељ, увјерен да му је то, примјерице, реинкарнацијом дано. Ако сте свакодневно бомбардирани таквим информацијама, прије или касније ћете изаћи из оквира реалности. Појединац тада живи у једном нестварном свијету гдје му све изгледа ружичасто. Међутим, то се осјети на његовом банковном рачуну. Узмите за примјер Радована Караџића који је 15 година обмањивао и дјеловао као миротворац, велики каризматик и исцјелитељ. Тијеком тих година, он је ушао у зону коју нитко не контролира и изгледао је попут свих ‘алтернативаца’. Његова дрскост је толика да се је чак из хашког затвора распитивао о дјечаку којега је наводно лијечио виском. То су манипулатори који су у својој суштини настрани и перверзни људи. Зашто их нетко слиједи, то је питање за психијатре и психологе.

Што ћемо онда с гуруима илегалне медицине који свакодневно дјелују у Хрватској?

На прекршајни суд… или казнени! То је врло озбиљна ствар. Прво нуде препарате за које тврде да нису штетни, но нема доказа ни да су корисни. Уз то, често одговарају људе од медицине и лијечења те нуде своје методе, а да за то немају дозволу. За то нам не треба ни француски закон, јер је то према нашем закону дефинирано као шарлатанство, надриљечништво и казнено дјело. Нажалост, то су тешко доказиве ствари. Познајем примјер жене која је боловала од карцинома која је одустала од лијечења и приклонила се илегалној медицини. Нажалост, болест је и даље напредовала. ‘Исцјелитељ’ јој је тада објаснио да њен супруг енергетски лоше утјече на њу, због чега његова метода није дјеловала. На концу је жена одстранила и супруга. Када је умрла, он се није имао коме жалити, јер је његова супруга о томе сама одлучила. А кад човјек болује од тако тешке болести, и хвата се за сламку, не може рационално одлучивати.

Како можемо препознати да нам је нетко близак постао дијелом секте?

Прво то примијете укућани. Један од симптома који упућују на већ узнапредовали случај је тајновитост. Парадоксално, нови се сљедбеници, када почну примати технике специфичне за секту, доимају сретнима, задовољнима, понекад еуфоричнима и укућани мисле да се нешто позитивно догађа. То је трик на који обитељ ‘загризе’ и помисли – коначно је добро, ријешила се опсесије карциномом, страха од смрти, има нови пријатеље, неке нове траве, препарате, висак, али без обзира на све, коначно је добро! Међутим, то се нагомилава и доводи људе у трошкове, па чак и дугове. Процјењује се да је трошак судјеловања у секти приближан износима које наркомани троше на дроге. Уосталом, и ту се ради о овисности. Имамо за примјер неке секте које су отвориле центре за одвикавање од дроге који једноставно једну овисност замјењују другом. Они од овисника направе новог овисника који и даље троши, али се не враћа у своје природно окружење, међу своје пријатеље, обитељ. Не враћа се на посао.

Не личе ли обитељи секташа на обитељи наркомана?

Управо тако. Обитељ осјећа немоћ, а и када покуша ишчупати својег ближњег из раља секте, доживљавају пријетње и застрашивање телефонским позивима, опћенито ометања свакодневног живота. Ми у ФЕЦРИС-у имамо добру збирку тужби које су подигнуле секте против чланова обитељи, примјерице за кршења људских права, злостављање или дискриминацију. Оне су баналне или темељена на лажима, али захтијевају да се чланови обитељи бране на суду. Те су тужбе толико налик једна другој да француском правосуђу заправо помажу детектирати ради ли се о правој секти.

Како можемо помоћи члану обитељи којега је завела секта?

У Белгији и Француској постоји мрежа државних институција и грађанских удруга чланица ФЕЦРИС-а, преко служби сигурности до државног одвјетништва, судаца, социјалних и просвјетних радника. Њихови запосленици пролазе обуку како би могли препознати секту, помоћи члану секте да напусти сљедбу или обитељи да поврати својег члана. Ипак чешће секта тужи обитељ која жели натраг своје ближње, најчешће уз аргумент да је њему у сљедби добро и да је то његов вољни одабир. Но то нису добри оквири, јер нитко на овом свијету не може чупати вашег брата, мајку или оца из обитељске језгре. Поготово када се ради о рањивим категоријама као што су млади, стари или болесни људи. Њихови лоши одабири, темељени на секташким манипулацијама, се рефлектирају на читаву обитељ.

Можемо ли очекивати помоћ од хрватских институција?

ФЕЦРИС је прошле године одржао први састанак са саборским представницима при Вијећу Еуропе у Страсбоургу. Међутим саборски Одбор за људска права се још увијек није изјаснио по том питању, а што смо очекивали, па резулатата за сада немамо. Када грађанин тражи институционалну помоћ у РХ, иако сви имају разумијевања, на крају вам кажу да су немоћни јер су те организације регистриране. Па што онда ако су регистриране? И Ал Цапоне је био регистриран, али је варао и убијао. Ухватили су га јер није плаћао порез. Међутим, секте су и ту бенефициране, јер се регистрирају као удруге грађана или вјерске заједнице. Њихово штетно дјеловање се занемарује. Уз све то, челници секта добро зарађују, врло често и уз политичку подршку. Многи од њих су напустили посао и професионализирали рад у сљедби. Према сазнањима француске владе, међу њима има и лијечника. Не зато што они у то више вјерују, већ због лакше и брже зараде. Новац је највећи мотив, а да би се дошло до њега користе се технике преваре и манипулације. Дохвате ли се младог човјека од којих 15, 16 година, он је за пар мјесеци потпуно обрађен. Често их злоупотребљавају за бесплатан рад у својим светиштима изван матичне земље. Таквих примједби је, примјерице, било везано за Криyа yогу и удругу Yога у свакодневном животу индијског гуруа Махесхwарананда. Рјешавање тог проблема је политичке природе и он неће бити ријешен док држава не одлучи направити реда. Држави је у интересу заштити своје грађане.

Држави, за сада, то није приоритет.

Све је приоритет. Ако се и посумња да је једно дијете починило самоубојство под утјецајем сотонистичке секте, то јест приоритет. Не треба их се убити 50. Једно је довољно. То је тешко доказиво, но ми смо имали у Француској, Швицарској и Канади три узастопна масовна самоубојства у којима се убијало 50 до 60 људи. Хоћемо ли то чекати? Хрватске власти имају разлога да се забрину.

Текст преузет са хрвтског сајта www.roditeljski.info